Rođena sam u Raški, 30. juna (rak, jarac) u drugoj polovini dvadesetog veka, gde sam sa ocem i majkom i starijom sestrom Mimom živela do svoje petnaeste godine.
Osnovnu školu završila sam u Raški kao đak generacije, sa Vukovom diplomom.
Tokom osmogodišnjeg školovanja dobila sam više nagrada za pismene sastave, i jednu prvu republičku nagradu na temu «Moj zavičaj».
Veliki deo detinjstva provodila sam kod majčinih roditelja u selu Rudno, na planini, iznad manastira Gradac i Studenica, kod baka Danice i dede Vukašina, koji su bili učitelji. Tu kuću osećala sam kao svoj drugi dom. Verujem da moja sklonost ka pisanju dolazi donekle iz mog odrastanja na planini i iz kontrasta te divlje prirode i kuće pune knjiga.
Moja porodica se seli u Kraljevo.
Otac Stanimir Rakitić bio je diplomrani pravnik, u Kraljevu je izabran za sudiju Privrednog suda, a potom je bio predsednik tog suda. Majka Zora bila je službenik Jugobanke, u Raški kao i u Kraljevu.
Gimnaziju sam završila u Kraljevu. Tokom gimnazijskog školovanja objavljivala sam poetsku prozu u časopisima Povelja, Bagdala, Koraci, Književna reč....
Pravni fakultet sam završila u Beogradu, a takođe i pravosudni ispit. Tokom studija, najviše vremena provodila sam družeći se sa piscima tzv. neoromantičarima, slikarima, vajarima itd. Iz tog vremena počela su moja intenzivna druženja sa Stevanom Raičkovičem, Dobricom Ćosićem, Danilom Nikolićem, Milisavom Savićem, Ljubom Popovićem, Petrom Pajićem, Slobodanom Rakitićem, Draganom Neljkovićem... Svi oni uticali su na mene na jedan dobar način. No, tada još nisam bila pisac.
Tek mnogo godina kasnije ja ću objaviti prvu knjigu.
Po završetku studija, provela sam nekoliko meseci u Nansiju i Parizu. Po povratku, postala sam advokatski pripravnik, a posle dve godine i advokat. Advokaturom sam se bavila celih deset godina. Radila sam sve: krivice, parnice, brakorazvodne parnice, nekretnine. Živela sam u Kruševcu. Postepeno, sve više se bavim nekretninama, a sve manje klasičnom advokaturom. Otvaram agenciju za nekretnine Saga, koja uporedo radi u Kruševcu i u Beogradu. Selim se za Beograd i nastavljam sa radom u agenciji još tri godine.
1998. g. objavljujem svoj prvi roman «Ukus poroka» u izdanju izdavačke kuće Apostrof (Srba Ignjatović). Posle promocije romana u prepunoj sali Udruženja Književnika Srbije, roman je preko noći postao HIT. Ukus poroka doživeo je više izdanja, i nekoliko puta bio na listi najčitanijih knjiga. Bila sam gost na mnogim televizijama i u mnogim novinama. Veliku podršku su mi pružili moji prijatelji pisci sa kojima sam se družila u studentskim danima. Ja sam bila potpuno nepoznata široj javnosti, a sala UKS vrvela je od pisaca. Stevan Raičković, tada najveći živi pesnik u Srbiji, došao je, među prvima, i